Kod teme "klađenje na kartone" kreće od pravila obračuna svakog tržišta. Klađenje na kornere, kartone i strelce otvara nova tržišta pored osnovne igre 1X2. Ta tržišta izgledaju jednostavno, ali svako ima sopstvena pravila: šta ulazi u zbir, do kog minuta i šta se dešava kada fudbaler ne izađe na teren. Pre uplate treba pročitati pravila obračuna, pošto jedna ista utakmica može doneti dobitak na jednom tržištu, a vraćen ulog na drugom.
Pravila za klađenje na kornere zavise od priređivača, pa ih treba proveriti pre prvog tiketa. Ako dođe do prekida utakmice, igra na zbir kornera najčešće se vraća, izuzev kada je rezultat opklade već rešen: ako je linija probijena pre prekida, igra na veći broj uglavnom prolazi. Ukupan broj udaraca iz ugla prati način igre timova. Ekipa koja ide u napad preko krila i ubacuje obično izbori više kornera nego ekipa koja igra kroz sredinu. Statistika iz prethodnih kola koristi, ali ne garantuje ishod, a marža je često na ovim tržištima veća nego na osnovnoj igri.
Klađenje na kartone meri ponašanje igrača na terenu. Najzastupljenija je igra na ukupan broj kartona, na primer preko ili ispod 4,5. Mnoge kuće nude takođe poene za opomene: žuti karton nosi deset bodova, crveni karton dvadeset pet bodova, dok drugi žuti karton koji vodi do crvenog obično se računa samo kao crveni. Kartoni dati igračima na klupi, stručnom štabu ili po isteku meča po pravilu ne ulaze u zbir. Opklade na kartone zato zahtevaju čitanje pravila koja važe za tu opkladu.
Žuti kartoni u klađenju zavise više od sudije i rivalstva timova nego od forme. Gradski derbi, meč za opstanak ili meč pun duela najčešće daje više opomena. Sudija koji često deli kartone podiže prosečan broj, ali isti sudija na mirnoj utakmici može da ne pokaže nijedan karton. Statistika sudije i timova pomaže u proceni, ali preokreti nisu retki, pošto jedan crveni karton okreće ceo tok meča. Ponuda na ovim tržištima često ima veću maržu, zato sitna prednost igrača u proceni brzo nestaje.
Ulog se vraća. Ako igrač uđe tek posle prvog gola, pravila se razlikuju: kod nekih priređivača opklada na prvog strelca gubi, kod drugih se vraća.
Više od sudije i rivalstva nego od forme timova. Derbi i meč za opstanak obično donose više opomena, a jedan crveni karton menja tok meča.
Od verovatnoće da igrač postigne gol i od marže priređivača, koja je na specijalnim tržištima često veća nego na igri 1X2.
Autogol se u obračunu ne pripisuje nijednom ponuđenom strelcu, pa se u većini kladionica za prvog strelca računa sledeći gol.
U mnogim kladionicama žuti karton vredi deset poena, a crveni dvadeset pet. Drugi žuti koji vodi do isključenja obično se računa samo kao crveni.