Uz pojam "ograničenje naloga zbog arbitraže" ide pogled na arbitražu bez ulepšavanja. Arbitražno klađenje obećava ono što nijedna druga metoda ne može: dobitak bez obzira na ishod utakmice. Matematika je ispravna, ali između nje i isplate stoje kratkotrajne razlike u kvotama, greške pri uplati i pravila kladionica. Pregled prolazi kroz princip arbitraže, račun, pravila i razloge zbog kojih iskustva igrača retko liče na obećanja.
Arbitražno klađenje nije zabranjeno: nijedan propis u Srbiji ne brani igraču da ulaže kod više licenciranih priređivača. Ali pravila kladionica iz opštih uslova dozvoljavaju im da smanje uloge, ponište opklade na očigledno pogrešnu kvotu ili ugase nalog. Poništenje najčešće pogađa baš opkladu na pogrešnu kvotu, a iz takve greške arbitraža često i nastaje. Tada igrač ostaje sa samo jednom stranom opklade i rizikom koji je hteo da izbegne.
Iskustva igrača sa arbitražom su slična: nekoliko nedelja sitnih, stalnih dobitaka, a posle toga ograničenje naloga zbog arbitraže, najpre na niske uloge, pa na samo nekoliko dinara po tiketu. Kladionice prepoznaju obrazac po tome što igrač uzima samo kvote koje odstupaju od tržišta, uplaćuje neobične iznose i ne igra ništa drugo. Kada se nalozi ograniče, zarada staje, a deo novca ostaje zarobljen na više naloga. Dešava se i da se kvota pomeri između dve uplate, pa od arbitraže ostane obična opklada.
Jeste, nijedan propis ne brani igraču da ulaže kod više licenciranih priređivača. Prilike koje softver nađe kod stranih kladionica bez dozvole ne mogu se legalno iskoristiti.
Opklada uložena po očigledno pogrešnoj kvoti najčešće se poništava. Igraču tada ostaje samo jedna strana arbitraže i pun rizik ishoda.
Pre pretplate treba izračunati koliko uspešnih arbitraža mesečno tek pokriva njenu cenu, jer su prilike kod domaćih licenciranih priređivača retke i kratke.
Kada kladionice ograniče naloge zbog arbitraže, zarada staje, a deo novca ostaje zarobljen na više naloga kod različitih priređivača.