Уз појам "ограничење налога због арбитраже" иде поглед на арбитражу без улепшавања. Арбитражно клађење обећава оно што ниједна друга метода не може: добитак без обзира на исход утакмице. Математика је исправна, али између ње и исплате стоје краткотрајне разлике у квотама, грешке при уплати и правила кладионица. Преглед пролази кроз принцип арбитраже, рачун, правила и разлоге због којих искуства играча ретко личе на обећања.
Арбитражно клађење није забрањено: ниједан пропис у Srbiji не брани играчу да улаже код више лиценцираних приређивача. Али правила кладионица из општих услова дозвољавају им да смање улоге, пониште опкладе на очигледно погрешну квоту или угасе налог. Поништење најчешће погађа баш опкладу на погрешну квоту, а из такве грешке арбитража често и настаје. Тада играч остаје са само једном страном опкладе и ризиком који је хтео да избегне.
Искуства играча са арбитражом су слична: неколико недеља ситних, сталних добитака, а после тога ограничење налога због арбитраже, најпре на ниске улоге, па на само неколико динара по тикету. Кладионице препознају образац по томе што играч узима само квоте које одступају од тржишта, уплаћује необичне износе и не игра ништа друго. Када се налози ограниче, зарада стаје, а део новца остаје заробљен на више налога. Дешава се и да се квота помери између две уплате, па од арбитраже остане обична опклада.
Јесте, ниједан пропис не брани играчу да улаже код више лиценцираних приређивача. Прилике које софтвер нађе код страних кладионица без дозволе не могу се легално искористити.
Опклада уложена по очигледно погрешној квоти најчешће се поништава. Играчу тада остаје само једна страна арбитраже и пун ризик исхода.
Пре претплате треба израчунати колико успешних арбитража месечно тек покрива њену цену, јер су прилике код домаћих лиценцираних приређивача ретке и кратке.
Када кладионице ограниче налоге због арбитраже, зарада стаје, а део новца остаје заробљен на више налога код различитих приређивача.